Nastup marksističke levice na izborima za predsednika Hrvatske, čija kandidatkinja je bila Katarina Peović, predstavnica Radničke fronte, izazvao je prilično interesovanje i u poslovično radoznaloj beogradskoj čaršiji.
gojko vlaovic foto miroslav dragojevic
S obzirom da kandidatkinja Radničke fronte ne samo da nije prošla u drugi krug već da je osvojila „svega“ 1,27 odsto glasova, očekivao sam potcenjivačke komentare liberala kako je njen rezultat „mizeran“. Naravno, da takve zajedljive ocene na račun broja glasova koji je Katarina Peović osvojila nisu izostale, odnosno usledile su odmah po objavljivanju izbornih rezultata. Liberali su mi jasni. Svesni da u diskusiji ne mogu da se suprotstave argumentima marksističke levice plaše je se tačno onako kako su to u „Manifestu komunističke partije“ opisali Marks i Engles. Stoga je svaki skromniji izborni rezultat antikapitalističke levice za njih prilika da odahnu nadajući se da ona nikad više neće postati relevantna. Liberali ne poznaju dijalektiku pa misle da očekivanja mogu pobediti realnost. Samim tim oni me ne iznenađuju. Međutim, “drvlje i kamenje” koji je deo levice u Srbiji bacio na Katarinu Peović naročito posle izbora „jer je postignut loš rezultat“ svakako je za analizu.
Aktivistička levica sa ovih prostora solidarno je stala uz kandidatkinju Radničke fronte. To je svakako jedan od politički najdirljivijih trenutaka koji se zbio nakon raspada SFR Jugoslavije. Takozvana “fejsbuk levica” pak, kako ona nacionalistički orijentisana tako i ona „militantna“ koja svakog onog ko ne priziva „oružanu revoluciju“ smatra „reformistom“ iz sve snage je napala Katarinu rugajući se njenom izbornom rezultatu.
Ono što fejsbuk levičari ne umeju da prepoznaju i razumeju je to da je Katarina Peović moralna pobednica izbora za predsednika Hrvatske i da je postigla sjajan rezultat. Pod brojem jedan, prognoze su joj davale najviše 0,5 odsto osvojenih glasova. Ona je taj rezultat nadmašila. Pod brojem dva, ostvarila je dobar rezultat u levičarski tradicionalno orijentisanoj Istri a u selu Negoslavci u kome procentualno živi najveći broj srpskog življa u Hrvatskoj zauzela je drugo mesto sa 8,72 odsto glasova. Pod brojem tri, oko sebe je uspela da okupi celokupnu marksističku levicu u Hrvatskoj. Pod brojem četiri, nastup na izborima je iskoristila kao tribinu za promociju svojih ideja.
Sasvim je jasno da će rezultati te opcije u narednom periodu biti sve bolji a jedan od preduslova za to je da Katarina u svoje nastupe u većoj meri implementira stavove njoj savezničke Socijalističke radničke partije, koji u potpunosti odražavaju interese radnog naroda Hrvatske.
