Još jednom se pokrenula izborna mašinerija u zemlji Srbiji. Opet su se sukobile sile kojima je sveta dužnost da pomognu narodu i da izvedu zemlju iz dubokih podela i ekonomske krize.
Kad pogledamo ponudu na političkoj sceni, odmah se može primetiti da glavnu reč vode već više puta recikllirani kadrovi koji su debelo ogrezli u lopovluku i korupciji. Vlast, trenutna, koja sebe predstavlja kao jedinu sposobnu da vodi zemlju je sastavljena od onih koji su već po nekoliko puta promenuli politička ubedjenja zarad dobro plaćenih pozicija u državnoj upravi. Veliki deo te vlasti čine i oni koji su pre nekog vremena bili žestoka opozicija toj istoj vlasti. U jednom trenutku je ponestalo sredstava za luksuzan život i čvrsti politički stavovi su poklekli pred tim argumentima.
Opoziciju čine oni koji nisu na vreme stigli da se preregrutuju u redove vlasti ili su se već obezbedili dok su i sami bili na pozicijama gde se odlučuje o tokovima našeg novca. Nema tu razlike izmedju neke nazovi patriotske i neke opozicije koja se zalaže za priključenje EU. Radi se težnji da se ubace u Parlament jer svaki poslanik prihoduje mesečno oko 500 000 din . Čini vam se mnogo, ali treba znati da se pored poslaničke plate dobro plaćaju i mesta u skupštinskim odborima kao i pozicije u upravnim odborima javnih preduzeća.
Takođe, niko više i ne pominje sporne privatizacije i pljačku društvene imovine jer su u njoj podjednako učestvovali lideri opozicije kao i pripadnici vladajućih partija. Znači da smo dovedeni u situaciju da treba birati izmedju dve loše opcije i tim činom dati saglasnost na krađu i pljačku.
Postoji jedna stvar koja čvrsto povezuje i vlast u Srbiji i opoziciju. To je ANTIKOMUNIZAM. Paničan strah od buđenja svesti naroda i povratka pravih komunista na veliku političku scenu. Čak i oni koji sebe nazivaju baštinicima ideje komunizma, zaziru od njega jer znaju da će se prvi naći na udaru kad se komunisti vrate na vlast. Tu na prvom mestu mislimo na SPS, kao i na ostale levičare koji su se stavili u službu kapitalizma. Pokret socijalista, levica koju vodi Borko Stefanović, a koja se u utopila u najveću opozicionu stranku SSP… Osobe koje se nude u ovom političkom cirkusu, kao lideri partija u vreme SFRJ ne bi mogle biti ni treći sekretari obične mesne zajednice.
Sve u svemu u posljednjih trideset i nešto godina ovo smo videli već mnogo puta i nikad posle izbora nije bilo bolje. Partija Komunisti Srbije i dalje zadržava mišljenje da su socijalistička revolucija i preraspodela imovine unutar društva jedina prihvatljiva rešenja.